Zahvaljujući brojnim lekovitim svojstvima, ova se biljka ubraja u najdragocenije, ali i najjeftinije, prirodne lekove
Samonikla trava koja se od davnina koristi za lečenje najrazličitijih bolesti dostupna je gotovo svima. Raste kao korov, a najrasprostranjenija je u severnoj Evropi i velikom delu Azije, dok je u tropskim i arktičkim krajevima nema. Iako žare i peckaju kožu, tamnozeleni listovi koprive kuvanjem postaju meki i izuzetno lekoviti, a slična svojstva imaju i koren i seme
ZDRAVSTVE NE BLAGODETI
Kopriva, pre svega, pročišćava krv, te podstiče izbacivanje viška vode, toksina i drugih štetnih materija iz organizma. Još su stari Grci ovu biljku koristili kao lek protiv reumatskih bolova, artritisa, te za masažu. Odličan je diuretik, ublažava probavne smetnje i dijareju. Budući da reguliše nivo šećera u krvi, dijabetičari je veoma često konzumiraju, prvenstveno u obliku čaja. Stimuliše rad jetre i pankreasa, podiže odbrambenu moć imunološkog sistema, vraća snagu i energiju, te sprečava upale. Zahvaljujući velikoj količini hlorofila, pomaže obnavljanju oštećenih ćelija, te utiče na duže zadržavanje kiseonika u mozgu. Ima primenu i u lečenju hroničnih dermatoloških oboljenja, poput ekcema, akni i prekomernog opadanja kose.
VISOK NIVO VITA MINA I MINERALA
Zeleni listovi koprive obiluju mineralima, naročito gvožđem, fosforom, magnezijumom, kalcijumom i silicijumom. Osim toga, kopriva sadrži i vitamine A, C i K, tanine, brojne amino-kiseline i šećere. Bogata je flavonoidima, koji se ponašaju kao antioksidansi. Oni se asporbuju i potom vrlo brzo izlučuju iz tela doprinoseći tako detoksikaciji jetre. Takođe, pomažu u održavanju stabilne težine i poboljšavaju opšte zdravstveno stanje čitavog organizma
KOPRIVA U KUHINJI
Bez obzira na brojna lekovita svojstva, ova biljka se ne konzumira sveža, jer ponekad može uzrokovati probleme s probavnim sistemom, te crvenilo kože. Listove koprive najbolje je spremati kao spanać. Vlakna koja žare uništavaju se blanširanjem. Ako se pre pripremanja jela biljka prelije vrelom vodom, postaće potpuno bezopasna i za ruke i za želudac. Aromatični cvetovi su takođe jestivi.
OSTALE SAVETE NAĆI ĆETE U NOVOM BROJU HRONO MAGAZINA!
PRATITE NAS I NA FACEBOOKU: https://www.facebook.com/HronoMagazin
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
