Ako je verovati Instagramu, živimo u ružičastom svetu gde se svi dobro provode, u svetu s prelepim zalascima sunca i osvežavajućim, trendi smutijima. Naravno, život nije savršen − dešavaju nam se i loše stvari, a kad se dese, to može biti šok koji će nas izbaciti iz koloseka na nekoliko dana, nedelja ili meseci. Krajnji ishod može biti začarani krug negativnih emocija i samosažaljenja što vodi u prejedanje. Verovatno vam se dešavalo da kukate nad svojom sudbinom jer još niste sreli srodnu dušu, ili zato što je šef unapredio nekog drugog umesto vas. Svi imamo takva ili slična iskustva, a najvažniji u svemu jeste način na koji se nosimo s porazima i nedaćama. Pun tanjir poslastica − sigurno nije rešenje! Eksperti ističu da je čak poželjno da osetimo malo samosažaljenja kad nas ostavi voljena osoba, te da je sasvim okej da to traje neko vreme. S druge strane, ukoliko je reč o svakodnevnim trzavicama i neprijatnostima − poput prepirke i bezazlene svađe s prijateljem, ili ”korpe” od nekog ko nam se dopao − maksimalan broj sati koje bi trebalo da provedemo tugujući iznosi 24.
”Dvadeset i četiri sata negativnog raspoloženja može vam biti od koristi, naročito ako retko dozvoljavate sebi da se osećate loše i ranjivo”, kaže psiholog dr Lisa Džonson (lissajohnson.com.au). ”Važno je napraviti mesta za negativne emocije, koje se potiskivanjem samo guraju dublje da trule, da bi se ponovo pojavile u nekom drugom obliku.”
Tako je – celodnevno durenje može biti zdravo, sve dok znate za granicu. A evo kako se ona postavlja…
Volite sebe
Kad se desi nešto loše, možda ćete se samo osmehnuti, pretvarajući se da se ništa nije dogodilo. Ipak, niko ne voli da se oseća loše i da priznaje poraz: mora proći neki period kako bi rane zacelile, napominje dr Džonson.
”Normalno je da osećate psihički bol nakon emocionalnog udarca − to je vrlo slično onome kad vas neko fizički povredi”, objašnjava ona. ”Zato je poželjno odvojiti vreme i prepustiti se lošim osećanjima – to je psihički ekvivalent lečenju rana.”
Nikad ne biste rekli prijateljici da ne sme biti tužna, pa zašto biste onda to sebi branili?
”Odvajajući vreme za svoj problem i emocije, šaljete sebi poruku da ste vredni pažnje i brige”, dodaje dr Džonson. ”Dajete sebi malo oduška i prostora, malo predaha. Takav vid samopodrške veoma je važan za samoisceljenje.”
Trik je u tome da izbegnete duže zadržavanje u negativnoj zoni, to jest da prestanete misliti kako nikad nećete imati ono što želite, bilo da je reč o ljubavi, poslu, životu…
”Možda zvuči kao kliše, ali ako na teške okolnosti gledate kao na izazov koji treba da prevladate, ili ih pak smatrate prilikom da naučite nešto − iz svega toga izaći ćete snažniji, mudriji i bolji”, kaže psiholog dr Tim Šarp iz Instituta sreće (thehapinessinstitute.com). ”Takav stav će vas ojačati, a i mnogo je bolji od pesimističnog pristupa, zbog kojeg dozvoljavamo da nas savlada nemoć i zaboravljamo da za gotovo svaki problem postoji rešenje.”
Vaše vreme je sada…
Verovatno ste pomislili da dugo niste proveli dan samosažaljevajući se… To ne znači da treba da kupite veliku čokoladu i zavalite se na kauču ispred televizora. Definitvno je pravo vreme da se malo zamislite.
”Fokusirajte se na to da više brinete o sebi i udovoljavate svojim emotivnim potrebama”, savetuje dr Džonson. ”Ako imate potrebu da plačete, slobodno pustite suzu. Ukoliko poželite da se na jedan dan isključite iz sveta, učinite to.”
Obavezno vodite računa o sebi, kaže dr Šarp. Vežbajte, meditirajte, odmarajte se, slušajte omiljenu muziku. Ako budete raspoloženi, pozabavite se temeljnije svojim emocijama.
”Da biste konstruktivno iskoristili svoje iskustvo, treba da postanete svesni različitih delova sebe i onoga što vam poručuju”, kaže dr Džonson. ”Možda imate deo koji je povređen, uplašen, deo što očajava, a uz sve njih i deo koji je snažan, mudar… ili onaj koji se nada. Saslušajte svaki od njih i pustite ih da koegzistiraju. Razmislite o tome koji unutrašnji deo želite da ojačate, a koji da zanemarite.
Sve možete zapisati u dnevnik. Takođe, možete samo razmisliti o različitim aspektima svoje ličnosti, a potom proceniti koji vas unutrašnji glas može dovesti do najboljeg ishoda. Napravite svestan izbor: svoje vrednosti, poput kreativnosti, fleksibilnosti, strpljenja, humora i empatije, iskoristite kao pomoć u ovoj situaciji.
”Zamislite sebe za pet do deset godina. Kad se osvrnete, šta bi bilo najbolje da ste naučili iz ove situacije? U kom ste se pravcu razvili i sazreli?”, kaže dr Džonson, dodajući: ”Kad stvari posmatrate iz drugog ugla.”
OSTALE SAVETE NAĆI ĆETE U NOVOM BROJU HRONO MAGAZINA!
PRATITE NAS I NA FACEBOOKU: https://www.facebook.com/HronoMagazin
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
